Делегација Удружења присуствовала је обележавању 17 година од завршетка борбе око карауле Кошаре на Косову и Метохији на Правном факултету у Београду. Своја сећања са студентима овог факултета, војницима који су учествовали и породицама оних који су дали животе на Кошарама, поделили су командант операције „Кошаре“ Љубинко Ђурковић, учесник борбе Војислав Вукашиновић и старији водник Прве класе Златко Солунац, а уводну реч је дао професор Факултета за индустријски менаџмент Душан Томић. Присутни су се подсетили хероја који су 1999. године 65 дана бранили границу тадашње Југославије од терориста.
Југославију је бранило 1.200 војника, а Ослободилачке војске Косова (ОВК), са добровољцима и албанским јединицама, било је пет до шест хиљада. Снаге ОВК су ратовале у сменама, док за ВЈ није било одмора. Крајњи исход у изгубљеним људским животима са југословенске стране било је 108 мртвих и 265 рањених. Била је то крвава борба за сваки педаљ српске земље која се на Кошарама водила од 9. априла до 14. јуна 1999. године. Здрав разум наших војника, углавном младића од 19 и 20 година на одслужењу редовног војног рока, вероватно им је говорио да се повуку с карауле преоране бомбама и мецима на обронцима Проклетија. Али срце им није дало. Ни корак назад, ни један једини педаљ земље. Иза њих је била Србија. Сви који су погинули на Кошарама налазе се у рају, јер су кроз пакао већ прошли на земљи, слоган је српских бранилаца забачене карауле на Проклетијама.
Годинама су били заборављени, а сада је Министартво за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одредило буџет и место у Пионирском парку где ће бити подигнут споменик јунацима с Кошара. Најављено је да ће ускоро бити раписан конкурс за сценарио играног филма о бици за Кошаре, који ће бити сниман следеће године. Држава је одлучила да на тај начин ода почаст људима који су у метохијским врлетима одолевали дању и ноћу, по киши и магли, ураганској артиљериској ватри из Албаније, НАТО бомбардовању и непрестаним пешадијским нападима терориста с територије КиМ.
